Beograd će ove godine dobiti prve zasade bambusa u centralnoj gradskoj zoni. To bi trebalo da poboljša kvalitet vazduha i smanji buku, izjavio je stručni saradnik u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine Beograda Dejan Tripković.

- Po ugledu na gradove u Nemačkoj i Italiji, a nakon ispitivanja na nekoliko lokacija u Beogradu, utvrđeno je da mikroklima pogoduje toj biljci koja ima veću moć apsorpcije štetnih gasova i proizvodi više kiseonika od ovdašnjih vrsta drveća - rekao je Tripković za ekološki sajt Agencije Beta "Zelena Srbija" (www.zelenasrbija.rs).

Prvi zasadi bambusa, kao najefikasnijih urbanih biofiltera, planirani su duž autoputa kroz Beograd - kod "Beogradske arene" i Mostarske petlje, duž magistralnog puta M-22 (Ibarska magistrala), u rakovičkom industrijskom basenu, u blokovima 23 i 24 u Novom Beogradu i, kao zaštita, oko nekoliko obdaništa.

BAMBUS je brzorastuća drvenasta vrsta iz porodica trava (Poaceae). Potiče iz Indije, pretežno raste u tropskim i suptropskim područjima južne, jugoistočne i istočne Azije i severne Australije.

Zasadi bambusa imaju najveći efekat kada su postavljeni u blizini velikih saobraćajnica i stacionarnih izvora zagađenja.

Projekat uvođenja bambusa Grad Beograd izvodi u saradnji s Institutom za multidisciplinarna istraživanja iz Beograda, a cilj je da se unapredi zdravlje stanovništva. Tripković je precizirao da su u 2011. na lokacijama u Košutnjaku, na

Adi Ciganliji i u Botaničkoj bašti eksperimentalno bile posađene dve vrste bambusa, "Phyllostachys aureosulcata aureocaulis" i "Phyllostachys bishetii", koje su pokazale otpornost na hladnoću i letnju žegu.

- Te vrste bambusa, koje su imale veliki prirast biomase i za godinu dana narasle četiri metra, pokazale su da mogu da akumuliraju velike količine štetnih čestica i proizvedu nekoliko puta više kiseonika od, recimo, kestena - rekao je Tripković.

Bambus apsorbuje 10 puta veću količinu ugljen-dioksida nego drveće, a zadržava i natrijum, silicijum, čestice bogate metalima i prašinu. Apsorbuje i veliku količinu toplote, čime utiču na mikroklimu. Tripković kaće da je bambus odličan za gradsku sredinu kao brzorastuća biljka koja povećava lisnu masu tri puta više nego drvenaste vrste.

- Ta biljka je i odlična barijera za buku, pa se često sadi i oko ustanova poput obdaništa i bolnica - rekao je Tripković.

Iako neki stručnjaci za šumarstvo smatraju da bambus ne treba saditi u Srbiji jer je to "invazivna vrsta" koja se lako razmnožava, Tripković smatra da se pravilnim sađenjem, održavanjem i redovnom kontrolom ta biljka može držati u predviđenim granicama.

- Projekat korišcenja bambusa za koji se zalaže Beograd podrazumeva kontrolisanu sadnju: samo na određenom području, uglavnom duž saobraćajnica ugroženih štetnim gasovima, a ne na većim, otvorenim površinama - kazao je Tripković.

Tripković je podsetio da je bambus, posle poslednjeg ledenog doba, pre 10.000 godina, doprineo stvaranju atmosfere kakva je i danas, a kaže i da je to jedina biljka koja ne oboleva od kancera.

Zeleni upozoravaju na nelegalnu seču šume oko Vranja

Organizacija Zeleni Srbije upozorila je danas na nekontrolisanu seču šume na jugu Srbije, u okolini Vranja, koja preti da preraste u ekološku katastrofu. U saopštenju Zelenih Srbije navodi se da je šteta najuočljivija na planinama Kozja "Iako je Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva zabranilo radove na seči i obaranju stabala na ovim prostorima, oni ipak i dalje traju. Šumske zajednice su degradirane, a veliki delovi su potpuno uništeni", upozorila je ta organizacija za zaštitu životne sredine.

Kako se dodaje u saopštenju, stotine kubnih metara zdravih stabala se bespravno seku, bez prethodnog obeležavanja i evidentiranja onih stabala koja su predviđena za seču, a šumari tek kasnije označavaju čekićem stabla koja su posečena.

Udruženje za zaštitu životne sredine "Zelena mreža Pčinjskog okruga" podnelo je više krivičnih prijava kako bi se problem rešio i ovaj značajan prirodni resurs očuvao, ali za sada nije usledio adekvatan odgovor nadležnih službi, upozorili su Zeleni Srbije.

Studije su nam već pokazale kako beli obojeni krovovi pomažu u hlađenju objekata tako što reflektuju sunčevu svetlost, dok „zeleni“ krovovi pobeđuju toplotu tako što blokiraju sunčevu svetlost i pružaju izvor evaporativnog hlađenja. Sada, tim naučnika sa Univerziteta Stanford su stvorili panel koji ne samo da reflektuje sunčevu svetlost, već takođe i izvlači topotu iz zgrade i emituje je napolje. Pre svega, panel deluje kao veoma efikasno ogledalo, šaljući nazad većinu dolazne sunčeve svetlosti. Reflektivne površine, međutim, i dalje mogu da se ugreju, što je mesto gde sposobnost uređaja da emituje termalno zračenje (toplotu) stupa na scenu.

Kada je toplotno zračenje blokirano od strane Zemljine atmosfere, ono postaje zarobljeno između zemlje i svemira - to je ono što leži iza efekta staklene bašte. Stanford panel je, međutim, napravljen od nanostruktuisanih fotonskih materijala (uključujući kvarc i silicijum karbid), koji uzrokuju da radijacija bude emitovana na talasnoj dužini na kojoj je atmosfera praktično transparentna. Ovo omogućava da zračenje prolazi slobodno kroz atmosferu do ledenog vakuma svemira.

Panel ima kapacitet neto hlađenja od preko 100 vati po kvadratnom metru. Prema istraživanjima, to znači da „tipična, jednospratna, porodična kuća sa samo deset procenata svog krova pokrivenog sa radiacionim rashladnim panelima može da nadoknadi 35 odsto od njegove čitave potrebe za klimom za vreme toplih meseci“. Štaviše, paneli su potpuno pasivni, bez pokretnih delova i ne zahtevaju bilo koji izvor napajanja (uključujući i sunce) da rade.

Takođe je moguće da bi rashladni paneli mogli da zauzmu mesto solarnih panela, koji se trenutno koriste za prozvodnju električne energije za pokretanje klima uređaja. Pored komercijalne primene ove tehnologije, istraživači veruju da bi ona mogla učiniti mogućim hlađenje u vanmrežnim oblastima i zemljama u razvoiju, gde je klimatizacija trenutno nemoguća. Ona bi čak mogla da se koristi da pomogne da parkirani automobili ostanu hladni.

Panel je razvijen od strane profesora Šanhuia Fana i njegovih diplomaca Ašvata Ramana i Edena Refaelija. Istraživanje je nedavno objavljeno u stručnom časopisu Nano Letters.

Izvor: gradjevinarstvo.rs

Pripremila: Dragana Žarkov II - 4